Drama oko beba

42. BITEF

Baby Drama, Unga Klara (Stokholm, Švedska), režija Suzanne Osten, 22.09.2008, Jugoslovensko dramsko pozorište

Psiholozi, pedagozi, ali i brojne industrije, godinama u nazad proučavaju, nama tako strani život beba, objašnjavajući nam njihove sposobnosti, načine usvajanja znanja i veština odraslih. Oni uvode mnoštvo podataka sa naznakama kao što su 6m+, ili 2+ koji će nam pomoći u odabiru/kupovini pravogstarosnog doba konzumenta. Izuzev predstave Baby Drama (i Politikinog Zabavnika). Autori ove neobične pozorišne predstave jasno znaju kome je upućena njihova predstava, ili se barem tako izjašnjavaju u javnosti. Zbog čega je tako striktno određen uzrast najmlađeg dela publike i kako je predstava njima prilagođena? upotrebnog predmeta za naše i/ili tuđe najmilije. Ali, ne postoji ni jedan proizvod koji ima određenu i gornju i donju granicu

Bebe svet oko sebe otkrivaju preko svojih roditelja/staratelja, koji im daju potreban oslonac. Upravo zbog toga, roditelji su i ključni činilac Baby Drame na koji ona i računa – oni su ti koji će se brinuti o tome da njihova beba prati dešavanja na sceni, a da pri tom ni na koji način ne remeti predstavu, bilo da se kreće/puzi u nedozvoljenoj zoni ili plače jer već sat i po vremena nije jela. Pod pretpostavkom da je bebe koje imaju više od 12 meseci teže kontrolisati, autori svesno biraju publiku. Predstava nije upućena samo bebama, čak se ni većina sadržaja na sceni ne odnosi na njih. Ona roditelje (iste koji omogućuju uspešno izvođenje čitave predstave?) kritikuje da vrlo često zapostavljaju dete i njegove potrebe i opominju ih da ma kako bili razdraženi, ne treba da pojedu sopstveno dete. Dakle, kome je ova predstava zabavna/potrebna? Bebama – a kako bi procenili, zar nije sve? Roditeljima – isuviše imaju puno posla u toku iste. Ostatku publike – verovatnije... Jedino oni sa uživanjem mogu da posmatraju intereakciju beba u novom okruženju, a da usput dobijaju lepo upakovane sličice male škole velikog roditeljstva i maštaju o osnivanju porodice (posle tridesete, naravno) ili da evociraju uspomene iz detinjstva njihove dece.

Iako ova predstava zapravo koristi bebe, uvodeći novu atrakciju na tržište umetnosti, njen dolazak na ove prostore, ipak nosi sa sbobom izuzetan značaj. Ona podstiče roditelje, pripremajući okolinu, da slobodno, bez negodovanja javnosti, što ranije uključe svoju decu u brojne aktivnosti koje su im u tom uzrastu i u našem društvu, jednostavno nedostupne. Baby Drama je upravo zbog toga, jedna od retkih predstava koja bebe priznaje/prepoznaje kao publiku.

Jovana Dukić