Očevi, gde ste se sakrili?

Dok koračam sa Elenom u naručju (bratovljeva kćerka od 8 meseci), razmišljam o tome šta nas čeka na sceni JDP-a. Elena je mirna, zbunjena bukom automobila i iznenadnim napuštanjem kuće. Ulazimo u foaje, u kom gotovo da nema nikoga. Prilazi fotograf i počinje da je slika. A zatim drugi i treći. U tom trenutku sam ljubomoran što nisam beba. Ostavljamo skulpturu Mrđana Bajića za nama i ulazimo u garderobu. Prilazi nam devojka koja nam pruža zelenu kesu na kojoj piše Oriflame. U kesi – kozmetika za bebe. Cela atmosfera me sve više ubeđuje u to da je u pitanju obična marketinška manipulacija emocijama i širenje tržišta na decu najmlađeg uzrasta. Odlazimo u prostoriju na čijem je centru prostrt crveni tepih – prepun beba i njihovih mama. Glumica mi daje instrukcije šta da radim, te zauzimamo mesto među ostalim bebama.

Kasnije sam saznao da je na predstavi bilo 17 beba. Od njih 17, sve sem Elene su bile u pratnji – majke. A očevi? Kakav divan pokazatelj patrijarhata, zar ne? Prosto Vam izmami osmeh na lice! A bebe - neke plaču, neke trče (naravno da je bilo onih roditelja koji su prekoračili starosnu granicu), neke otimaju cucle jedne od drugih. Moja sedi i posmatra okolinu. Nikada se nije susrela sa toliko beba, ali i pored zbunjenosti čvrsto drži svoju cuclu koju debeljuškasti dečak pored pokušava da joj uzme.


Glumci nam prilaze i počinje upoznavanje – sa bebama! Malo na srpskom, malo na švedskom, malo na engleskom, malo na „bebinskom“. Svi su u crvenom, crnom i belom, kakvom će se ispostaviti i scena kasnije. Nakon upoznavanja, krećemo ka sceni, gde su roditelji sa bebama smešteni u prvi red. Počinje predstava. Od samog početka glumci su vešto osvajali pažnju većeg dela publike u pelenama. Sve su remetili upravo oni stariji od 12 meseci, koji su trčali okolo. Na licima beba se oslikavala pažnja. Visoka koncentracija glumaca i njihova potpuna posvećenost izbijala je iz svakog napravljenog pokreta. Sve moje početne sumnje bile su raspršene ubrzo nakon početka.


Ali, čime su to bebe hipnotisane? Kada sam rekao svojoj profesorki Sociologije detinjstva za predstavu, sumnjičavo je rekla da se deci predškolskog uzrasta pažnja drži oko 40 minuta. Hm… To sam čuo i ranije. Šta onda mogu bebe od 6 meseci? Sumnje su neprestano rasle. Međutim, izgleda da su se Suzan Osten (Sussane Osten) i An-Sofi Barani (Ann-Soffie Bàràny) zaista predano posvetile svom projektu. Sjajno kombinovanje vizuelnih i zvučnih efekata učinilo je (većinu) beba zainteresovanim. Naime, elementi koji su meni bili prepoznatljivi jesu kombinovanje crne, crvene i bele boje (kostimi i scenografija). Smenjivanje scenografije od crvene materice, u kojoj se velike bebe (glumci) ljuljaju, do potpuno belog, svedenog porodilišta, efektno je držalo Elenu na svom mestu. Jako bitno mesto za privlačenje dečije pažnje bili su i šumovi, koji su na trenutak uspevali da izazovu potpunu tišinu u publici. Muzika je takođe imala bitno mesto, ali i koreografija. Da se razumemo, bebe nisu bile potpuno fokusirane. Pogotovo su one starije remetile tok predstave, što je Suzan Osten primetila kasnije u intervjuu. Moja, kao i još par tih mlađih, nesamostalnih beba, kao da nisu propuštale ono što se dešava na sceni, do samog kraja. Kada nisu pratile, bilo je to zbog toga što su gladne.


Pored toga što pomera granice pozorišnih praksi, jako važna stvar u vezi Bejbi drame jeste što postavlja pitanja koja se ne tiču samo beba, već i nas odraslih. Jer, nismo li i mi bili bebe? A i verovatno je među vama dosta onih koji planiraju da ih imaju. Zavodljivost ovog dela je neopisiva. Sa izuzetnom lakoćom uspeva da uvuče i vas i vašu bebu i, ako se dovoljno opustite, možete u potpunosti uživati tokom celog izvođenja. Osim ako vam se beba ne ukaki u nekom trenutku. Ali i za to je postojao obezbeđen prostor.

Jedini problem bili su očevi. Oni koji su bili prisutni u publici, do kraja su ostali samo posmatrači. Možemo li da pretpostavimo kakva je situacija u Švedskoj, odakle Bejbi drama i dolazi? Značajno različita, kako autorka tvrdi u intervjuu obavljenom nakon predstave. Očevi, gde ste se sakrili? Zar vaša deca treba da odrastaju kao što ste i vi (i mi) odrastali bez vas? Znam, morate da radite, ali to više nije ni tako uverljiv izgovor. Pokažite svoje emocije, pa taman vas ceo svet optužio da ste slabići, da niste pravi muškarci. Uživaćete u svakom trenutku dok vaša beba cupka u ljuljašci na feder pred vama.