Početak čitanja priče, koja je smeštena u savremeni kontekst “establišmenta” – od minimalističkog scenskog rešenja kabineta, uniformi, sterilne komunikacije, hladnog, repetitivnog, mehaničkog govora, do odsečnih gestova aktera – obećava problematizaciju aktuelnih političkih pitanja. Ali uprkos takvom ambijentu i atmosferi u izvorni Sofoklov tekst nije znatno intervenisano, te logocentrični/teološki diskurs izvora i dalje dominira i na neki način simbolički desekularizuje državu. Ove dve sukobljene razine površinska „savremenost” i strukturalna arhaičnost paradoksalno sarađuju kroz eklektičnu formu koja u kombinaciji sa korišćenim medijsko-tehnološkim efektima morfološki asocira na postmodernističku praksu. Ali samo morfološki, jer je neopterećena pitanjima specifičnim za savremeni pozno-postmoderni kontekst kao što su: politička ekonomija, ekonomija, biopolitika, ideologija, pluralni identiteti, marginalizovane grupe.
Vladarski par dosledno zadržava odlike iz izvornog teksta. Jokasta je prepoznata kao žena koja je usredsređena na porodični problem, čija politička funkcija izostaje, dok se Edipu-suverenu pripisuje hrabrost zbog pobede “pevačice-krilate sfinge”. Posmatramo Edipa-političara razorenog krivicom koju je proizvela nekakava “sudbina”, spletovi nesrećnih okolnosti. Patetika izbija iz stava da je Edip “žrtva tragične slučajnosti”, demistifikujući uzrok nastanka ovakve narativne strukture. Proročanstvo se obistinilo.
Ako ove semio-mitološke sisteme čitamo po bartovskom ključu, onda podrazumevamo da je svaki tekst u kulturi postavljen kao težnja koja pretenduje da preobrazi istoriju u prirodu, varajući nas čas maskiranjem u simbol, čas pojavljujući se u obliku alibija, sa ciljem da mehanizam mita deluje i obistini se u materijalnoj realnosti. U tom smislu, a u kontekstu ovovremenog Edipa, politički subjekt teži da se ostvari kao žrtva, čija se odgovornost maskira transcedentnim činiocima, čije postupke opravdava mistifikovani sled događaja, ubeđujući nas da ga oslobodimo odgovornosti i proglasimo nevinim za zločin. Pridobija nas računajući na empatiju, zahtevajući toleranciju prema političkim potezima koji dovode u pitanje etičke principe, za koje ćemo biti slepi. Intencija je da se stvore uslovi za prisustvo političara koji će sa ovakvim privilegijama i karakteristikama delovati, obezbeđujući alibi za svaki svojevoljni akt. Spremite se, dolazi Edip.
Tamara Đorđević
No comments:
Post a Comment