Ivica: Možda beskonačno, ali više manje zauvek

Ovogodišnji Bitef se rasplesao na samom svom početku. Da li zbog toga što je početak, stiče se utisak trapavih, amaterskih pokreta nekoga ko je tek krenuo u plesnu školu. Oba plesna ostvarenja ostavljaju utisak neiskustva na ovogodišnjem bitefovskom balu. Da li se to politika odabira ostvarenja koja će se pojaviti na festivalu svela na jedan jedin, konkretni zahtev – spektakularnost? Zar zaista nije potrebno ništa više od vešto izvedenih optičkih varki, površno iskorišćenih novih tehnologija ili velikih imena svetske koreografije?
Možda zauvek, iako u centru svoje postavke ima konkretnu temu za razliku od cirkuske atrakcije koju smo videli na otvaranju, ipak ostavlja veliki prostor za postavljanje čitavog niza pitanja. Pitanja su različitog tipa – od onih vezanih za samu Ljubav kao temu i mogućnost njenog predstavljanja putem savremenog plesa, do onih koji se tiču načina na koji se prepliću ova dva različita pristupa plesu. Na kraju, sva pitanja se svode na jedno ili dva – čemu ovaj komad i zašto je na Bitefu? Promocija evropskog mladog umetnika na neevropskim tržištima? Možda je važan sam dolazak Meg Stjuart u Beograd? Da, u redu, ali zar nije mogla da dođe sa nečim drugim iz svog opusa?
Zahvaljujući propustu organizacije Bitefa došlo je i do zabune oko toga koliko je vremena bilo potrebno da ovo delo nastane. Prema najavi, samo pet dana. One koji su sinoć bili u Ateljeu 212 verujem da ni Meg Stjuart koja je to demantovala nije mogla da razuveri od prvobitne informacije. A siguran sam da ima više nas koji su ubeđeni da je Možda beskonačno nastajao potpuno spontano – tokom same sinoćne realizacije. U svakom slučaju, bilo da je rad na njoj trajao pet dana, dva meseca ili je plod potpune i drske improvizacije (čemu bih se, lično, najviše radovao i u potpunosti podržao), Manje više zauvek ostaće u sećanju beogradskoj publici zahvaljujući muzici koju je izvodio Belgijanac Niko Hafkenšend i činjenici da je Meg Stjuart svratila u Beograd.
Na kraju, Bitef ne bi bio Bitef da organizacija nije napravila neki propust. Šta li se sad desilo, pitate se Vi? Ništa strašno. Neki od vas verovatno i neće najbolje razumeti zamerku. Elem, nije li čudno to što je sinoć izostao prevod predstave? Dobro, znam da je zahtev (post)modernog društva poznavanje računara i engleskog jezika, ali nije li gest od sinoć znak za one tzv. manje obrazovane da Bitef nije mesto za njih? Gospodine Bitef, zar mislite da se emancipacija tako sprovodi u društvu?